ТИШИНА

Рекла је: „Волим тишину."
Била је неискрена, та брбљивица.
Још неискренији, поновио сам негде
прочитано:
„То је музика која се не чује."
Били смо млади.
Ћутао сам о ономе што сам помислио:
Бојим се тишине.
Тишина је глатка, влажна и тамнозелена.
У њој једном неће бити мене.

Читав живот је прошао од тада.
Девојку сам ретко виђао,
Још ређе мислио на њу.
Али и сада је за мене тишина
Глатка и влажна.
Само неке друге боје,
Још страшније, много страшније,
од тамнозелене.