СТИГЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ

Дани су све дужи, драга моја,
Већ их зовемо пролеће,
А ти тонеш у прошлост,
И као ноћи, постајеш све мања и мања.

Не заборављам те,
Нити моја љубав слаби.
Само утврђујем:
Све даље смо једно од другог.

Или се то можда крећемо по кругу -
У различитим смеровима, али ка истој тачки?
Јер, мада нас време све више раздваја,
Ипак ћу те сустићи.

Смрт је тако потпуна.
Чим умремо,
Нема нас као да смо умрли пре стотину,
пре хиљаду, година.
Нови мртви одмах су поред старих.

Зашто се онда плашим да си сама, драга моја,
Да ћеш то бити
И када будемо заједно?