ПУТНИК
Од имена градова кроз које сам прошао,
Могао бих да направим мој лични језик.
Свако је за мене нешто значило:
Радост, бол, сусрет, врућину, досаду.
Да ли своју земљу никад нисам имао,
Или сам је заборавио?
У великој луци, бродови, кранови, камиони,
Личе ми на играчке
Које су на плажи оставила деца џинова.
Гледам у свој длан.
Можда је то мапа неке непознате земље?
Али, како је пронаћи? |