ПРВИ ПУТ У ЛОНДОНУ

У подземној железници срео је групу дечака
У униформи неке приватне школе:
Црно одело, машна с грбом, црне ципеле.
Али, чворови на машнама били су развезани,
Сакои изгужвани, ципеле изношене.
Изгледали су као пословни људи
Који су пропали и пропили се.

У Риџентс парку
Два младића и девојка
Стајали су у месту
И једно другом добацивали лопту.

Испред биоскопа
Људи су стрпљиво чекали
И нико није обратио пажњу на мушкарца
Обученог у женску одећу и нашминканог.
(Само се младић у шареној кошуљи мало
осмехнуо.)

Једна старија продавачица виршли
Обратила му се са „драги".
Ненаоружани полицајац неспретно је
протрчао
Држећи једном руком шлем.

Допадали су му се ови људи.
Попустљивост, пристојност, благост.
Али, било је лето.
Док је прелазио Трафалгар сквер,
Један аутобус узлетео је на небо
И постао део сунца
Које је на тренутак провирило иза облака.
Требало је путовати на југ.