ОТВОРЕНА КУТИЈА СНА

Летња ноћ мирише на дрвеће,
Које мирише на лето.
Ти и ја спавамо покривени
Топлом тамом,
И још топлијим знојем,
Неми и голи,
Као изумрло племе.

У отвореној кутији сна,
Забрављеној кључем
Претходно изгубљеним,
Време је престало
Да равномерно протиче -
Зауставља се и враћа,
Кружи и рачва се.

Хамлет и Јулије Цезар
Мачују се
У нашем дворишту
И питају како су упали
У овај срећом
Никада ненаписани
Комад Виљема Шекспира.

На радију нечујно
Расправљају стари Грци
Са још старијим Кинезима,
О пореклу света
И броју елемента,
О пореклу елемената
И броју светова,
И о безбројним животима
Бесмртне душе,
После само једне смрти.

У далекој Немачкој,
По ко зна који пут,
Примиче се крају
Други светски рат
И у чађавим
Рушевинама катедрала
Стидљиви диносауруси
Легу својајаја,
Глатка и светла.

Изнад нашег крова
Мимоилазе се два
Прошла и будућа
Космичка брода,
У једном они који су
Спознали смисао живота,
У другом они што
Живеће вечно.

Обећај ми -
Јер лето је велико обећање
И доба да се она дају -
Да ћемо често путовати
И још чешће се враћати,
Обећај чврсто,
Док још спавамо
И небо је пуно звезда,
Да никада нећемо бити
Само наш срећни живот