ОСМЕХ

У бару су завладали
Тишина и страх.
Био је окружен очима
Које су оптуживале:
„Пуцао си без разлога."

Трчећи пустим улицама,
Понављао је себи:
„Срећа што га
Нисам погодио."

У стану није палио светло.

Први јутарњи зраци
Обасјали су фотографију
Његовог малог сина
Кога није видео
Неколико година.
Дечаков осмех
Био је тужан.

С улице су допирали
Звукови града
Који креће на посао
И опрашта се од онога
Кога није промашио.