MЛАДИ СОКО

Кружећ и кружећ у све ширем луку
Соко не чује више соколара.
Све се разлива; средиште попушта;
Пуко безвлашће преплављује свет...

Виљем Батлер Јејтс, „Други долазак"

Дању, моћна су стабла завиривала
Кроз прозоре, гледала нас;
У сумрак, спуштених грана,
Нечујно су се удаљавала.
Стално су однекуд долазила
И некуд одлазила,
А ипак је стара шума
На обали Чесапик залива,
Увек била око нас.

Не сећам се више шта је
Предавач говорио,
Када је стакло иза њега
Затресао туп удар.
У паузи, отишао сам
Иза сале за конференције;
Неколико људи
Стигло је већ пре мене.

Пуначка средовечна жена
Држала је у руци малог сокола,
Сломљеног врата.

Нешто у сали било је привукло
Пажњу младе птице.
Светлуцава чаша?
Црни округли микрофон?
Шарена дугачка оловка?
Или неко од нас?

Мали соко, смерно спуштених капака,
Био је тако леп, савршен -
Склопљен као неки прецизни механизам,
Складан као да је сaм себе клесао
Својим оштрим кљуном.
А ситно перје на грудима и кратким крилима,
Мора да је насликао шумски патуљак
С надимком Рембрант.

Ни Саргон II, краљ Асирије,
Тај први ловац соколом
Осам векова пре Христа,
Не би се стидео да лови с њим.

„Оh, wеll", рекла је жена,
Слегла раменима
И отишла у шуму да сокола сахрани
Испод лишћа.

Од тада, на свим предавањима,
Око мене кружи мали соко
Као ужарено сунце око непокретне земље. (Види: Птоломеј, Алмагест, том I.)
Заједно ловимо глупости, лажи,
Претварамо се
Да се све не разлива,
Надамо се
Да средиште неће попустити.