МАЧКА


Улица је била завејана и пуста,

Ноћ чврсто забрављени ледени затвор.

Мачка се пела уз дрво, ка сјају светиљке

Који је обећавао топлоту.


Када је свануло,

Њено тело је било хладно као ветар,

А крзно више ничем није служило.

Нокти су јој били дубоко заривени у грану,

Као да читаво дрво држи у ваздуху,

Свој последњи плен.


Поглед јој је био усредсређен

На дечју рукавицу,

Натакнуту на шиљак гвоздене ограде.


Шарена вуна никад неће напустити

Њене очи претворене у лед.

Вијориће у њима као застава далеке земље,

У којој јагуар скаче с крошње на крошњу,

Испод неба пуног звезда које нису варљиве

Као уличне светиљке.