МАЧКА
Ноћ чврсто забрављени ледени затвор. Мачка се пела уз дрво, ка сјају светиљке Који је обећавао топлоту.
Њено тело је било хладно као ветар, А крзно више ничем није служило. Нокти су јој били дубоко заривени у грану, Као да читаво дрво држи у ваздуху, Свој последњи плен. На дечју рукавицу, Натакнуту на шиљак гвоздене ограде.
Њене очи претворене у лед. Вијориће у њима као застава далеке земље, У којој јагуар скаче с крошње на крошњу, Испод неба пуног звезда које нису варљиве Као уличне светиљке.
|