БАШ У ОВАЈ ЛЕТЊИ СУМРАК

Баш у овај летњи сумрак,
Пошто се сунце повукло преко кровова,
И оставило град сав црвен,
Као Руси Москву у пламену,
Сетите се свих оних жена
Које су чекале.

Док из подрума и прошлости,
Из тунела и сећања,
Излази мрак тамнији
Од Наполеоновог тророгог шешира,
Сетите се како су оне
Седеле, стајале, клечале,
На пољима битака,
Испред затвора,
У хладним собама,
На железничким станицама.

Живот је јурио поред њих
Као козачка коњица,
А оне су чекале толико дуго
Да је и време почело
Да погледује на сат.

Застаните у овај сумрак
И заћутите као бронзани топ
Који је Французима,
Док су се повлачили,
Испао у ледену Березину
И још увек тоне —
И сетите их се.