АДАМ И ЕВА

Небо је сиво као у зимско јутро,
Сенке су тамне као у летње подне.

Прошло је последње време.
Сва питања су добила одговоре.
Они су их заборавили, јер је памћење
сувишно.

С надом је изгорео страх.

Никад његово лице није било тако лепо,
Као сада уоквирено празним светом.
Како је лако волети читаво човечанство,
Када је то само она.